Recenzija: Zero Dark Thirty (2012)

Ivica Milarić February 26, 2013 1
Recenzija: Zero Dark Thirty (2012)
  • Produkcija
  • Gluma
  • Scene
  • Muzika i zvuk
  • Priča

Napomena: Recenzija sadrži elemente zapleta  filma

Zero-Dark-Thirty Foto: Columbia / Universal Pictures

Zero-Dark-Thirty
Foto: Columbia / Universal Pictures

“Kada si poslednji put video Bin Ladena?”, glasi rečenica sa kojom je film Zero Dark Thirty predstavljen pre više meseci, bezmalo bez bilo kakvih snimaka iz samog dela. Ipak, ova rečenica koju muški glas izgovara na engleskom jeziku, vrlo oštro i agresivno, zapravo odlično opisuje samo delo, smešteno u krvavo-maglovit svet savremene bezbednosne agencije najmoćnije zemlje sveta.

Rečenica zapravo potiče od Dena, CIA agenta koji 2003. godine započinje “ispitivanje” zarobljenika iz Al Kaidine mreže na nepoznatoj lokaciji. Uz njega je Maja, mlada analitičarka kojoj je ispitivanje (bolji izraz je “mučenje”) prvi susret sa terenskom metodologijom dobijanja podataka. U svetu nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, pronalazak vođe ove organizacije je glavni prioritet, bar na papiru. U narednih 8 godina, Maja putuje po mnogim delovima Azije, postepeno sužavajući obruč oko misterioznog gurua modernog islamskog fundamentalizma.

Ispričana kroz oko neopisivo talentovane Ketrin Bigalo (Catherine Bigelow), lov na Bin Ladena je čudna kombinacija gotovo dokumentarnog pristupa iz perspektive pojedinačnih vojnika i agenata. Zato je poslednja sekvenca napada na kompleks u pakistanskom gradu Abadabadu snimljena je ultra-realistično, bez muzike i čini se, prati razvoj akcije u realnom vremenu. Međutim, film istovremeno pokriva mnogo veća pitanja globalne politike SAD prema upotrebi mučenja i menjajućeg interesovanja za Bin Ladena.

Bigolo je sa filmom “Hurt Locker” pokazala da je u stanju da kombinuje razne ideje i pristupe (u prethodnom ostvarenju to su prvenstveno ratni film i psihološka drama), a “Zero Dark Thirty” nije drugačiji – prvenstveno putem fotografije i relativno distanciranog pristupa koji gaji prema svojim likovima, ona boji platno filma ravnim nijansama koje nalazimo u pustinjama i sobama za ispitivanje, gde nema Bondovskog glamura i mistike, već se nalaze kofe sa vodom, prljav namešta i očajni, usamljeni ljudi, namereni da ispune svoje zadatke po svaku cenu.

Zero-Dark-Thirty Foto: Columbia / Universal Pictures

Zero-Dark-Thirty / Scena iz filma
Foto: Columbia / Universal Pictures

Oni ne idu na balove u skupim odelima, već se kriju pod raznim identitetima u državama gde bi ih mnogi odmah ubili, skupljaju informacije i rizikuju živote tako što veruju neprijatelju (što će neke likove skupo koštati), sve sa ciljem da stignu do mete i na nju puste komandose ili bombu, zavisno od raspoloženja komande u Sjedinjenim državama.

Glumačka postava, od kojih najviše pažnje privlače neobičan Džejson Klark (Jason Clarke), koji pruža odličnog Dena, lika koji je u jednom trenutku mučitelj a u drugom brižan kolega i koji izgovara jezivu rečenicu sa početka recenzije, i veoma lepa i krhka Džesika Častejn (Jessica Chastain) u ulozi Maje, to jest glavnog lika film. Publika će nju verovatno prepoznati iz filma “Tree of Life”, a ovde ponovo daje jedinstven i veoma nenametljivu Maju, devojku koju je CIA regrutovala pravo sa univerziteta. Zero Dark Thirty prikazuje njen rast od anonimnog analitičara koji dobija uvid u krvav posao terenskih agenata, sve do žene koja osam godina kasnije samouvereno tvrdi da se njena meta nalazi u malom mestu u Pakistanu, ne ostavljajući pri tome prostora za ni najmanju količinu sumnje, dok njene mnogo starije i iskusnije kolege nemaju hrabrosti da sa ovom odlukom stave svoje karijere na kocku. Častejn glumi Maju tako dobro da je ova tranzicija sasvim neprimetna.

Zero-Dark-Thirty Foto: Columbia / Universal Pictures

Zero-Dark-Thirty
Foto: Columbia / Universal Pictures

Elegantno i hladno, Ketrin Bigolo je ponovo prikazala moderno bojno polje, samo što ovaj put tema nisu demineri u Iraku, već agenti ozloglašene Centralno-informativne agencije, prašnjavi, znojavi i musavi, koji su neumorno lovili Bin Ladena sve dok usamljeni član Pomorskih foka nije dobio mogućnost da ga ubije sa nekoliko hitaca, i tako, bezimen, baš kao i oni, uđe u svetsku istoriju.

Latest posts by Ivica Milarić (see all)

One Comment »

Leave A Response »