Recenzija: The Last Stand (2013)

Nikola Milosev March 4, 2013 0
Recenzija: The Last Stand (2013)
  • Produkcija
  • Gluma
  • Scene
  • Muzika i zvuk
  • Priča
Foto: imdb.com

Foto: imdb.com

Nakon deset godina i filma Terminator 3: Rise of the Machines, gde je Arnold Schwarzenegger poslednji put igrao glavnu ulogu, konačno ponovo imamo prilike da ga vidimo u verujem svima nama najomiljenijem izdanju, tačnije u njegovom novom filmu The Last Stand. Naravno, nedavno smo ga gledali i u Expendables 1 i 2, ali doduše samo u vrlo kratkim epizodnim ulogama. Odmah na početku valja napomenuti da nam je ovaj film privukao pažnju isključivo iz razloga jer Arnold glumi u njemu. Najiskrenije, da u filmu nema Arnolda, na film ovakvog kalibra nikada ne bi ni obratili pažnju. Može se reći da bi se The Last Stand daleko bolje uklopio u filmografiju npr. Steven Seagal-a i da je Arnie mogao izabrati bolji povratnički film nakon tako duge pauze, pogotovo imajući njegovu prethodnu guvernersku funkciju u vidu.

Foto: Scena iz filma"The Last Stand (2013)"

Foto: Scena iz filma”The Last Stand (2013)”

Uprkos svemu, primetno je da je u film The Last Stand uloženo dosta truda. Angažovana je odlična glumačka ekipa, pri čemu prvenstveno mislimo na Forest Whitaker-a i  Harry Dean Stanton-a, koji je doduše imao vrlo kratku epizodnu ulogu farmera Parson-a. Johnny Knoxville je očigledno angažovan kako bi doprineo humoru u filmu, međutim ne bez naročitog uspeha. Knoxville je i u ovom filmu, uostalom kao i u Jackass-u, delovao standardno usiljeno, glumeći ludilo. Što se Arnold-ovo glume tiče bio je onakav kakav uvek i jeste, ali se od njega u tom pogledu više i ne očekuje. Ono što je u slučaju ovog filma moglo pojačati utisak je kvalitetna muzika koja prati akciju. Nešto poput žestoke muzike iz filmova Machete ili Desperado bi definitivno leglo i uz The Last Stand, ali čini se da ovom segmentu nije posvećena naročita pažnja. Priča je standardna, u fazonu “sam protiv svih” ili bar približna tome, te ni ona ne zaslužuje naročit pomen. Scene pune pucnjave i suludih akcija, a to je upravo ono što se i očekuje. Scene akcije jesu kvalitetno urađene, ali se u momentima graniče sa grotesknošću, koja u ovom slučaju prevazilazi i Schwarzenegger-ove standarde. Ono što ponajviše odstupa od klasičnog Arnie-vog stila u ovom filmu je tendencija ka više nekom  John Wayne-ovskom  obliku protagoniste. Arnold-ov stil doduše i prirodno naginje ka pomenutom, ali ipak ima neku svojstvenost koja se u ovom slučaju gubi. Prema njegovoj dosadašnjoj karijeri, zaključuje se da su njegovi najveći filmski uspesi bili kombinacije akcije sa naučnom fantastikom, te da je verovatno najbolje da se drži tih okvira, ukoliko želi da se vrati filmu i napravi ozbiljan hit. Dovoljno je pomenuti filmove poput Terminator, Total Recall ili Predator, pa da stvar bude jasna. Nasuprot nekih drugih kao što su Twins, Kindergarten Cop ili Commando, koji jesu bili hitovi, ali su uglavnom bili i predmet ismevanja.

Foto: Scena iz filma"The Last Stand (2013)"

Foto: Scena iz filma”The Last Stand (2013)”

Jedini stvaran razlog da pogledate The Last Stand je ukoliko ste veliki fan Schwarzenegger-a i odrastali ste na njegovim filmovima, što je i sa nama bio slučaj, ili pak jednostavno volite ovakav tip pomalo tupave akcije. Pomalo je tužno što se tekst o filmu sa junakom našeg detinjstva pretvorio u anti preporuku, ali istini se mora pogledati u oči. No da ne bismo dužili dalje, pošto se o ovakvom filmu zaista ne može puno pričati, iskreno se nadamo da će Arnold u sledećem filmu pružiti bar za nijansu više i ponovo probuditi našu detinju nostalgiju.

Naslovna foto: Poster za film”The Last Stand (2013)”

Nikola Milosev

Drugi osnivač i pokretačka snaga Filmodeer sajta. Ima istančan osećaj za dobre filmove.

Leave A Response »