Somewhere in Dreamland (1936) – segment našeg detinjstva

Nikola Milosev March 8, 2013 0
Somewhere in Dreamland (1936) – segment našeg detinjstva

Recite iskreno, ko se od vas kao dete nije rastužio gledajući kratki animirani film Somewhere in Dreamland? Crtać Somewhere in Dreamland, tj. Negde u zemlji snova iz  1936. godine, kasnije u narodu prozvan „umočiću“, verovatno je moj prvi susret sa nečim što je žanrovski najbliže drami, kada je bilo kakav vid filmskog ostvarenja u pitanju. Osim što ima naglašenu dramatiku prilagođenu dečjem uzrastu, ovaj crtani film vrlo primetno naginje ka patetici. No, bez obzira na možda i neukusno naglašenu notu sete, on bez sumnje budi osećanje empatije kod dece, te se u tom pogledu može posmatrati i kao edukativno koristan, barem kada su moral i etika u pitanju. Bilo kako bilo, za mene je i dan danas nemoguće pogledati ovaj crtać ravnodušno i sa distance.

Foto: Scena iz animiranog filma "Somewhere in Dreamland" / Paramount Pictures

Foto: Scena iz animiranog filma “Somewhere in Dreamland” / Paramount Pictures

Sticajem okolnosti, Negde u zemlji snova smo imali prilike da gledamo blizu bezbroj puta. O kakvom sticaju okolnosti se radi, svima nam je poznato. U detinjstvu smo beskrajno bili bombardovani prilično ograničenom količinom, jednih te istih, crtanih filmova. S obzirom da naslove ovih crtaća često nismo znali, krstili smo ih po nekim replikama po kojima su bili prepoznatljivi. Na taj način, neke od epizoda Duška Dugouška su jednostavno prozvane npr. „reci zbogom ujka Luju“ ili „hosn fefer“. Sećate se toga, zar ne? Tako je naravno i crtać koji je tema ovoga teksta, jednostavno prekršten u „umoćiću“. Sinhronizacija u crtaćima tog vremena je tek posebna priča. Originalni glasovi su se naravno uvek čuli u pozadini, pa tako i u ovom slučaju, našeg „umočiću“ crtaća, čija je sinhronizacija bila dosta lošija u odnosu na tadašnje standarde. Dok npr. glasovi u originalu pevaju pesmu Somewhere in Dreamland, naši glasovi istovremeno jednostavno recituju, sa velikim pauzama, dok je na nekim mestima prevod naprosto, iz nekog razloga, ignorisan. Takođe, glasovi dece su prilično neodgovarajući, te se stiče utisak kao da slušamo decu sa glasovima staraca, a to naravno kvari i sam doživljaj crtanog filma. Međutim, sami glasovi koje su u to vreme pozajmljivali naši glumci poput Nikole Simića, Ljubiše Bačića ili Slavka Tatića su uprkos tehničkim nedostacima naše sinhronizacije bili za svaku pohvalu.

Foto: Scena iz animiranog filma "Somewhere in Dreamland" / Paramount Pictures

Foto: Scena iz animiranog filma “Somewhere in Dreamland” / Paramount Pictures

Zbog čega je tačno  „umočiću“ tako tužan crtać? Očigledno da je autor ovog crtanog filma imao vrlo izraženu tendenciju da nas rastuži. Sam početak, koji prikazuje siromaštvo dece u filmu, praćen je setnom muzikom, izuzetno izraženih molskih tonova. Da stvar bude gora, slika koju pratimo u potpunosti odgovara muzici. Napolju je sneg, dok su deca vrlo oskudno obučena. Dečak je bosong, dok devojčica na nogama ima nešto što liči na obuću, verovatno jer je ona žensko i mora više da se pazi. No, to nije dovoljno i nakon te scene sledi prikaz večere, koja nam dočarava najgoru odliku siromaštva, a to je glad. Scena koja predstavlja vrhunac i očiglednost da se u ovom prikazu siromaštva preteralo je odlazak dece na počinak. U pomenutoj sceni deca se pokrivaju nečim što samo u naznakama podseća na ćebe, a više liči na neku vrstu mreže. Postaje očigledno da se autor gubi u nečemu što je očajnički želeo da nam dočara, jer teško je poverovati da je u takvu tematiku svesno ubacio elemente komedije.

Foto: Scena iz animiranog filma "Somewhere in Dreamland" / Paramount Pictures

Foto: Scena iz animiranog filma “Somewhere in Dreamland” / Paramount Pictures

Poruku ovog crtanog filma teško je utvrditi, ali možemo naslutiti da se radi o značaju snage želja u njihovom ostvarivanju. Ukoliko nešto jako želiš, veće su šanse da će ti se to i ostvariti, a pri tome bi sam detinji san simbolisao prenošenje želje u podsveno i samim time njeno učvršćivanje i osnaženje. Nakon ostavrivanja želja naših malih junaka, u našim detinjim glavama tada su ostala pitanja. Šta će biti sutra, kada deca sve pojedu? Da li će ih pekar i poslastičar i dalje snabdevati? Ona bezobraznija deca su se pitala i da li će se možda majka dece udati za nekog od dobrotvora, ne bi li tako njihova budućnost bila izvesnija. Sve smo tada gledali drugačijim očima, zar ne? No, da budem iskren i danas bih postavio ista pitanja. Neke stvari se izgleda nikada ne menjaju.

Naslovna foto: Scena iz animiranog filma “Somewhere in Dreamland (1936)” / Foto: Paramaunt Pictures

Nikola Milosev

Drugi osnivač i pokretačka snaga Filmodeer sajta. Ima istančan osećaj za dobre filmove.

Leave A Response »