Recenzija: The Hobbit: An Unexpected Journey (2012)

Ivica Milarić March 12, 2013 0
Recenzija: The Hobbit: An Unexpected Journey (2012)
  • Produkcija
  • Gluma
  • Scene
  • Muzika i zvuk
  • Priča
The Hobbit An Unexpected Journey: Poster

The Hobbit An Unexpected Journey: Poster

U poslednje vreme, pojavljuju se filmovi čiji uspeh je zagarantovan i pre nego što stignu do velikog platna, a ovo proizilazi pre svega iz njihovog „porodičnog stabla“ u filmskom svetu. The Hobbit: An Unexpected Journey jeste jedno od takvih dela, prvenstveno jer, želeli to njegovi autori ili ne, ispunjava cipele The Lord of The ring trilogije, jednog od najuspešnijih dela 7. umetnosti od kako je snimanje filmova postalo grana zabavne industrije.

Napomena: Recenzija sadrži elemente zapleta

Međutim, nakon prvih petnaest minuta filma, jasno je da je njegov režiser Piter Džekson želeo upravo to – da njegovo naredno delo bude direktan nastavak na Tolkinov svet koji je ekranizovao deset godina ranije. Priča o hobitu Bilbu, usamljeniku koji dobija posetu Gandalfa Sivog, čarobnjaka, za kojim potom sledi družina lutajućih patuljaka, napisana je pre Gospodara Prstenova i ima drastično drugačiji pristup – tri knjige Gospodara napisane su u ozbiljnom tonu, prepune istorijskih činjenica i sa strukturom višestrukih niti priča. Roman „Hobbit“ prati isključivo Bilba, ima mnogo slobodniji okvir i po mnogo čemu predstavlja klasičan dečiji roman. U njemu, hobbit, zajedno sa novom družinom, kreće na put do uklete planine gde zmaj spava na hrpi zlata, kao što to obično u dečijim pričama fantastike i ide.

Džeksonova ekranizacija ni u kom slučaju nije dečiji roman, već početak glomaznog procesa transformisanja tog dela u novu trilogiju identičnu, po svemu sudeći, prethodnoj. U nekim trenucima, ovo ima svoju privlačnu stranu, budući da mnogi poznati likovi ulaze i ovde u priču, pa u filmu vidimo, na primer Froda, Sarumana, Galadrijelu (i Goluma, koji doduše ima sreću da je kompjuterski generisan pa može da izgleda samo bolje nego u prethodnim delovima). Ovo stvara osećaj kontinuiteta koji je zaista deluje kao nešto što može da se postigne isključivo magijom filma, gde niko nije ostario, već ostao isti onakav kakvog ga se sećamo pre jedne decenije. Ipak, u odnosu na šta daje, guranje Hobita u kalup Gospodara prstenova ima mnogo više nedostataka.

The Hobposterbit: Unexpected Journey:

The Hobposterbit: Unexpected Journey:

Najveća zamerka leži u tome da je celokupna priča produžena na neverovatnih devet sati, što ovaj prvi deo čini jedva malo kraćim od 180 minuta. Mnogo tog vremena ispunjeno je sekvencama koje služe isključivo da film „uozbilje“ i povežu se ostatkom Tolkinovog sveta, a istovremeno ga ispunjavaju i blesavi delovi koji ne služe nikakvu jasnu svrhu – večera kod Bilba i deo koji prati čarobnjaka Radagasta i njegove šumske sanke dok beži mračnim silama. Čarobnjakovo sankanje je dugo i dinamično, ali savršeno besmislen, osim što govori na veoma banalan način da „opasnost dolazi“ (poruka koja je očigledno jasna od početka). Večera, sa druge strane, je verno opisana kao u romanu, ali u jednom trenutku postaje zamorna i prestaje da služi svrsi, ali se ipak nastavlja. Kada se saberu, ove scene čine sigurno preko 30 minuta filma bez kojih smo lagano mogli da živimo, a bez kojih bi ton filma takođe bilo u celini ozbiljniji (a time i manje, ali ne i previše „dečiji“, što producenti očigledno nisu želeli).
Naravno, svaka negativna kritika bi trebalo da se uzme sa rezervom, jer je ovo delo po mnogim standardima predstavlja sam vrh svetske kinematografije, i to unutar kategorije bez ograničenja budžeta. Novozelandski studio režisera Pitera Džeksona ponovo je napravio scenografije koje su bez premca, i one se neosetno uklapaju u scene eksterijera, kao i kompjuterski generisane prizore – kao i 11 godina kasnije, Džekson nam daje svet koje je stvaran kao i svaki drugi, do poslednjeg detalja.

The Hobbit: An Unexpected Journey je delo koje je moglo da liči na isključivo jedan, to jest tri filma pre njega. Milioni ljudi širom sveta su u toj viziji, objektivno neinventivnoj osim u pogledu 3D aspekta, dobili priliku ponovo da uživaju, a uspeh filma govori da velika većina zaista i jeste. Traženje novih stvari u njemu neće dati puno rezultata za gledaoce, ali ukoliko se prihvati kao novi nastavaka već dobro utvrđene priče, narativno i vizuelno, ovo delo vas neće razočarati.

Naslovna foto: Poster za film: Hobbit: Unexpected Journey

Latest posts by Ivica Milarić (see all)

Leave A Response »