Nastavak više – nastavak previše

Nikola Milosev February 15, 2013 1
Nastavak više – nastavak previše

Često smo svedoci šala i kritika na račun filmova sa puno nastavaka. Razlog tome, uglavnom je činjenica da  je u većini slučajeva svaki naredni nastavak nekog filma, sve nezanimljiviji i neoriginalniji u odnosu na prethodni. Naravno da je lakše snimiti film prema već postojećoj priči i likovima, ali pristup takvom poslu često može biti mač sa dve oštrice. Snimanje nastavaka, najčešće je inspirisano uspehom originalne ideje filma i željom da se taj uspeh ponovi. Takođe, za neafirmisane reditelje, to je često način da se lakše probiju, koristeći filmsku franšizu koja je već popularna. Mnogi filmski nastavci u toj nameri i uspevaju, ali uglavnom u ponavljanju finansijskog uspeha, ukoliko im i to pođe za rukom, dok sama priča filma gubi na kvalitetu i neretko postaje izjalovljena. Međutim, ovo ne mora biti univerzalno pravilo, te zasigurno postoje filmovi čiji su nastavci otporni na ovaj kliše. Gde je granica dobrog ukusa, kada je snimanje nastavka u pitanju, i nakon kog dela filma snimanje nastavka gubi svoj smisao? Na to pitanje je teško odgovoriti.

Foto: Poster za film:

Foto: Poster za film:”For Your Eyes Only(1981)” / United Artists

Na samom početku razvoja kinematografije, sve negde do 70-ih godina, dvadesetog veka, filmovi nisu imali svoje nastavke u pravom smislu reči. Filmovi su imali svoje serijale, sa likovima koji su se ponavljali. Svaki naredni film u serijalu je bio jedinstven, a osim elementarnih pojedinsti koje su ukazivale na to da se radi o serijalu, naročita veza među nastavcima nije postojala. Takvi su npr. bili filmovi Charlie Chaplin-a ili oni o Tarzanu, koji u periodu od 1918-e, do današnjeg dana broji čak 89 ekranizacija.  Najbolji primer takvom pristupu, kontinuiranog održavanja neke filmske franšize, možda su filmovi o James Bond-u. Lik Bond-a je predstavljen u 25 ekranizacija(23 oficijelne), a održan je do dan danas. Naravno, uz svoje uspone i padove, ali bez bitnog gubitka na popularnosti. Reklo bi se da se na primeru Bond-a, može mnogo naučiti, kada su filmski serijali u pitanju.

Foto: Poster za film:

Foto: Poster za film:”A Good Day To Die Hard(2013)”

Snimanje filmskih nastavaka, u pravom smislu reči i obliku kakvom ga danas poznajemo, počelo je otprilike sa filmom Planet of The Apes(1968). Ovaj film doživeo je 5 kontinuiranih nastavaka i još 2 u novije vreme, tj. u reboot-u. Kade smo već kod reboot-a, pomenuću da je to relatino nov način osvežavanja filmova sa nastavcima. Zapravo predstavlja rimejk, ali u slučajevima kada se radi o filmskom serijalu. Dakle, reboot podrazumeva da će nastavaka nekog filma biti. Sa početkom 70-ih, dalja priča nam je već svima poznata. Usledili su Star Wars, Rocky, Rambo, Alien, Die Hard i još gomila drugih. Da stvar bude gora, čak su i naslovi nastavaka gubili na originalnosti, te se na originalni naslov prvog filma u nastavcima jednostavno dodavalo 1, 2, 3 itd. Nakon nekog uspešno snimljenog filma, koji je dobro prošao kod publike, već se gotovo podrazumevalo da je logičan korak snimanje nastavka. Međutim, iako su navedeni filmovi (posebno Rocky ili Die Hard) možda i najviše bili predmet ismevanja na temu nastavaka, kao i dobar materijal za parodije, oni nisu ni približno filmovi sa najviše nastavaka. Rocky je imao“samo“ 6 delova, a Die Hard „tek“jadnih 5, od kojih peti tek čeka svoju premijeru.

Foto: Poster za film:Hellraiser(1987)

Foto: Poster za film:Hellraiser(1987)” / New World Pictures

U odnosu na žanrove naučne fantastike i akcije, tlo horor filma je bilo daleko manje otporno na virus zvani snimanje nastavka. Mada, ne može se reći i najplodnije tlo. U horor filmu se neretko dešavalo da nakon prvog filma snimljenog u A produkciji, uslede nastavci u B ili čak C produkciji. Savršen primer za to je filmski serijal Hellraiser. Ovaj film je praktično školski primer propadanja filmske franšize po stadijumima. Nakon prvog, relativno uspešnog filma Hellraiser(1987), nanizano je ukupno 9 delova. Svaki naredni nastavak bio je očigledno lošiji, pa tako sve do granice negledljivosti. Takođe, tu su i serijali Halloween sa ukupno 10 filmova, Children of the Corn (9 filmova), zatim rekorder Friday the 13th (12 filmova) i verovatno najuspešniji horor serijal  A Nightmare on Elm Street (9 filmova).

Foto: Poster za film:

Foto: Poster za film: “Terminator 2-Judgment Day(1991)” / TriStar Pictures

Kako celu priču o nastavcima ne bih prikazao toliko crnom, pomenuću i neke svetlije tačke ove teme. Naravno, najbolji primer uspešnog, pa čak i uspešnijeg nastavka, je film Terminator 2: Judgment Day(1991). Takođe, Star Wars je imao šest, relativno ravnopravnih nastavaka, dok je film Transformers imao tri podjednako dobra dela. Nikako ne smem izostaviti ni tri odlična dela filma Back To The Future, kao i tri kultna nastavka filma The Godfather. Na kraju, gde je objektivna granica preterivanja i gubitka smisla, kada pričamo o filmskim nastavcima. Čini se da ne postoji objektivan zaključak, već da je to stvar individualnog doživljaja. Kada neki film ne volite, biće vam puno i jedan nastavak, a ukoliko neku filmsku franšizu obožavate, pohitaćete da pogledate svaki njen nastavak, makar bio on i najveće filmsko smeće.

Naslovna foto: Poster za film:”Rambo III(1988)”

Nikola Milosev

Drugi osnivač i pokretačka snaga Filmodeer sajta. Ima istančan osećaj za dobre filmove.

Latest posts by Nikola Milosev (see all)

One Comment »

Leave A Response »